Autor Sejh Muhammed bin Abdulwehab | 11 Mart 2009

Odlomak iz knjige

I uvidjećeš da su se neki od njih čvrsto vezali za kipove (obožavajući ih), neki za meleke, a neki za Allāhove dobre robove od potomaka Ademovih, govoreći: ''Ništa drugo od njih ne želimo, osim da se za nas zauzimaju (šefa'at čine). '' Uprkos tome, počeo je sa upozoravanjem na širk i odvaraćanjem od njega, u prvom ājetu kojim je Allāh Muhameda, sallallāhu alejhi we sellem, učinio poslanikom. Pa blago tebi ako shvatiš ovu mes'elu (da je prvo šta se naređuje – tewhīd i da je prvo od čega se odvraća – širk). Naročito kada budeš spoznao da ne postoji mes'ela posle ove važnija od pet dnevnih namaza. A namaz se propisao u lejletul-isra' (noćnom putovanju) tek deset godina nakon poslanstva, posle izolacije u tjesnac (suab, u djelu ''Rahīqul-Mahtūm'' se navodi je to bio posjed Ebū Tāliba) i poslije smrti Ebū Tāliba, a dvije godine nakon hidžre u Abesīniju. Kada budeš shvatio da su muslimani naišli na tolika iskušenja i na žestoko neprijateljstvo (mušrikā), sve zbog ove mes'ele, a prije nije nego što je namaz postao farz – nadam se da si spoznao (naučio) ovu mes'elu (tewhīda i širka).